Kulturocid u Iraku i Siriji

Autor: Nenad Milošević


Uništavanja kulturne baštine u Iraku i Siriji u svetskim medijima je značajnije zapaženo tek krajem februara i početkom marta ove godine kada su borci ISIL-a objavili snimak na kome objašnjavajući svoju ,,borbu protiv simbola idolokpoklonstva“ pristupaju uništavanju parćanskih i asirskih skulptura muzeja u Mosulu. Samo nekoliko dana kasnije, Islamska država je u do sada nepoznatoj meri razorila arheološki lokalitet Nimrud (drevnu Kalhu), Dur- Šarukin (Horsbad) i Hatru koji su locirani na prostoru provincije Niniva na severu Iraka. Pored toga, oštećeno je i razoreno nekoliko džamija i asirskih hrišćanskih crkava u okolini Mosula, spaljene su javne biblioteke, uništene skulpture i spomenici a takođe su oštećene kapije i zidine stare asirske metropole Ninive koja se nalazi na periferiji Mosula. Razaranja su zabeležena i u Tikritu, kao i na celom prostoru u Iraku i Siriji koje teroristi Islamske države drže pod kontrolom.

Iako se svet zgražavao nad poslednjim divljanjem terorista ISIL-a, treba ukazati da pljačka i uništavanje nasleđa na prostoru Iraka traje praktično od 2003. godine tj. od invazija SAD-a.  Od izbijanja građanskog rata u Siriji 2011. godine, koji je direktna posledeica tzv. Arapskog proleća, bogata baština ove zemlje u velikoj meri je opljačkana i razorena. tj. izložena je svakodnevnom uništavanju.

150226104026-isis-destroys-iraq-mosul-artifacts-00000912-large-169Kulturocid koji pripadnici ISIL-a sprovode nad baštinom u Iraku i Siriji, građani ovih zemalja doživljavaju kao oblik „nacionalne tragedije“. Brojni građani Bagdada i drugih iračkih gradova, bili su zgroženi, zaprepašćeni i vidno emotivno potrešeni nakon vesti o razaranju nekih od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na severu njihove zemlje. Ova situacija ih je svakako podsetila na katastrofalno stradanje muzeja u Bagdadu 2003. godine koje je usledilo kao posledica invazije SAD-a na Irak.

Iako je svetska stručna javnost na čelu sa UNESKOM oštro reagovala i osudila razaranje baštine u ove dve zemlje, postavlja se pitanje zbog čega se do 2003. godine na prostoru Iraka samo jedna lokacija (Hatra) nalazila na listi svetske kulturne baštine? Da li se iz ove činjenice može nazirati neki oblik evrocentričnog i zapadocentričnog diskursa?

Isto tako se postavlja pitanje i o odgovornosti cele međunarodne zajednice? Da li se zaista nije ništa više moglo učiniti da se spreči ovakav katastrofalan scenario? Da li se nije moglo učiniti više da se spreči arheološki kriminal i cvetanje crnog tržišta antikviteta?

Sstručna javnost nakon namernog razaranja asirskih lokaliteta na severu Iraka je tražila da se lokaliteti na severu Iraka i u Siriji zaštite od ekstremista Islamske države vojnom silom. Ova činjenica sama po sebi govori o očajnoj situaciji na terenu, odnosno o nemoći naučnika i kulturnih radnika da bilo šta preduzmu.

An IS militant destroying a statue of Lamassu, an Assyrian diety, with a jackhammer in Nineveh. Photograph: AFP Getty Images

Tržište starina je na žalost preplavljeno pokradenim neprocenjivim artefaktima sa prostora Sirije i Iraka. Iako postoji nekoliko organizacija i mnoštvo pojedinaca koji se nadljudskim naporima bore da sačuvaju baštinu Sirije i Iraka, u odnosu na 2012. godinu srazmere arheološkog kriminala su se povećale više od deset puta. Činjenica je da je međunarodna zajednica mogla i da može da učini mnogo više u sprečavanju nelegalne prodaje pokradenih artefakata iz opustošenih neprocenjivih lokaliteta na tlu Sirije i Iraka. Na žalost, kao što su istakli neki od zaštitara i arheologa, međunarodnoj zajednici kulturna baština nije na listi prioriteta.

Islamska država prema nezvaničnim informacijama na prodaji arheoloških artefakata zarađuje milione dolara. Smatra se da je pored trgovine naftom i novca od otkupnina koje traže za kidnapovane, arheološki kriminal jedna od osnovnih grana ekonomije ove divljačke i fanatičke kvazipolitičke tvorevine.

Kraj razaranju svetske kulturne baštine na prostoru Iraka i Sirije se ni izbliza ne nazire. Međutim, epilog svega ovoga je na žalost poznat a to je da će veliki broj neistraženih i neprocenjivih arheoloških lokaliteta biti zauvek zbrisan sa lica zemlje i uništen nemernim razaranjem i pljačkom do sada neviđenih razmera. Ostaje samo pitanje, koliki će biti obim i srazmere nazabeleženog kulturocida?


Publikovano: 29.3.2015.


Advertisements
%d bloggers like this: