Pustošenje baštine čovečanstva (Večernje novosti)

Nedelja iračke kulture u Beogradu protekla u znaku apela da se zaustavi krađa i uništavanje drevnih svedoka civilizacije. Teroristi ISIS-a motornim testerama odvaljivali reljefe u asirskom gradu Nimrudu. Samo iz Nacionalnog muzeja u Bagdadu, od 2003. pokradeno 13.500 artefakata.

Neka je proklet onaj ko ukrade naše blago! Ovom drevnom kletvom započinje film „Blago Nimruda“, čijom projekcijom je preksinoć okončana „Nedelja iračke kulture“ u Beogradu. Nimrud, koji se u Bibliji pominje kao Kalu, drugi glavni grad asirskog carstva, koje je 879. godine pre naše ere osnovao Ašurnasipral Drugi, letos su divljački razorili teroristi ISIS-a, kada su prodrli u severni Irak. Sa brojnih dvoraca stare prestonice motornom testerom odvaljivani su reljefi sa prikazima ratova, dvorskih svečanosti, religijskih obreda, svakodnevnog života Asiraca. Među njima najvrednijoj, rezbariji glave krilatog demona ili đavola, svaki trag gubi se 14. jula.

Zbog uništenja ovog, ali i ostalih ne manje važnih kulturno-istorijskih dobara na području zahvaćenom sukobima, gde se u plodnoj dolini između Eufrata i Tigra začela svetska civilizacija i razvijale kulture Sumera, Akadaca, Asiraca, Vavilonaca, i ovogodišnja, peta manifestacija koju organizuje Ambasada Iraka u Beogradu, protekla je pod sloganom: „Kulturom protiv terorizma“.

– Pozivamo da pomognete Iraku da sačuva svoje spomenike kulture i da svet i međunarodne organizacije učine sve, kako bi se zajedničkim naporom očuvali civilizacijski poredak i baština koja ne pripada samo našoj zemlji, nego celom čovečanstvu – apelovao je Hakim el Šameri, direktor u iračkom Ministarstvu za arheologiju i turizam, najavljujući film o Nimrudi, u kojoj je svojevremeno pronađena i jedinstvena zbirka od 670 komada zlatog asirskog nakita, ukupne težine 70 kilograma.

Tokom leta, svetske agencije javljale su da su pripadnici ISIS-a, uz grad Mosul, preuzeli kontrolu i nad provincijom Niniva, tačnije nad regionom u kom se nalazi 1.800 od registrovanih 12.000 arheoloških nalazišta u Iraku, a da su njihovim prodorom ka jugu i Bagradu, na udaru bile i druge značajne iskopine. Među najvažnijim nalazištima pod njihovom kontrolom su četiri drevna grada – uz Kalu i Niniva, Dur Šarukin i Ašur, koji su u različita vremena bili glavni gradovi asirskog carstva. Uz masovna razaranja, ovo novo haranje kolevke civilizacije prate i masovne pljačke, a vredni tragovi prvih pisanih spomenika, kao i drugi arheološki predmeti, završavaju na crnom tržištu umetnina.

– Na udaru su i jako vredni sumerski i vavilonski spomenici – kaže za „Novosti“ Hakim el Šameri, koji je u Ministarstvu za arheologiju i turizam u Bagdadu, upravo zadužen za artefakte. – Bitno je istaći i da je islamska teroristička organizacija ISIL uticala na otimačinu neprocenjivih drevnih zapisa. Ukradeno ih je više od 500. Njihovi kriminalci devastirali su i ukrali i čuveni reljef glave krilatog demona ili đavola. Posle okupacije Mosula, oni su sve spomenike, ali i vredne crteže i slike svih iračkih umetnika bukvalno uništili. Čuvena džamija proroka Junesa je zbrisana do temelja. Zapaljene su i važne crkve, poput crkve Svetog Georgija i Svetog Šita. Najžalosnija su, verovatno, uništavanja takozvane Zelene crkve i praistorijske grobnice u provinciji Salahedin.

Područje na kom su nastali prvo pismo (klinasto), prvi zakon (Hamurabijev), najstariji ep (o Gilgamešu), impozantni reljefi, skulpture, palate, nije prvi put izloženo pustošenju. Arheološko blago pronađeno krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, uglavnom krasi muzeje zapadnoevropskih zemalja. Tokom prve američke intervencije 1991. i zigurati (drevni mesopotamski hramovi u obliku testerastih piramida) proglašavani su legitimnim metama bombardera. Masovna pljačka i uništavanje, ipak su vezani za 21. vek i rat u Persijskom zalivu.

– Okupacija i pad Iraka, a zatim i terorizam, naročito posle 2003, ostavili su i te kako bolne ožiljke na iračkoj kulturi i baštini – objašnjava za naš list Hakim el Šameri. – Arheološke iskopine su bile stalna meta krađe radi preprodaje svega do čega je moglo da se dođe. Reč je o organizovanom kriminalu, čija su meta bili arheološki predmeti, ali i drugi artefakti. Najteža krađa, i to organizovana, bila je pohara Nacionalnog iračkog muzeja u Bagdadu. Ukradeno je 13.500 komada sa zvaničnim brojem pod kojim su arhivirani u ovoj visokoj kulturnoj instituciji.

Prema rečima našeg sagovornika, najteže je bilo utvrditi štetu na iskopinama na kojima su bila tek započeta istraživanja:

– Ni do danas ne znamo koliko je artefakata i komada ukradeno, zato što je nemoguće napraviti statistiku. Ipak, uspeli smo do sada da povratimo 117.000 komada artefakata i spomenika, koji nisu bili arhivirani u Nacionalnom muzeju. U saradnji sa ministarstvom spoljnih poslova i našima ambasadama i misijama, od 2003. do danas ukupno smo vratili 144.000 spomenika neprocenjive vrednosti. Nažalost, još se dešava da se mnogi vredni eksponati prodaju na javnim aukcijama u svetu i u našem neposrednom okruženju. Irak je izdao i crvenu listu spomenika koja je prosleđena svim carinama sveta, Interpolu, sa ciljem da se zabrani njihova prodaja i preprodaja – zaključuje El Šameri.

Kako nam je objasnio direktor u Ministarstvu za arheologiju i turizam, Republika Irak je u potpunosti obavestila Unesko o tome šta se dešava sa njihovom kulturno-istorijskom baštinom.

– Unesko je izdao samo jedan zvaničan dokument, kao i plan o saradnji sa Irakom oko zaštite vrednih spomenika i načina na koji se može stati na put terorizmu – kaže Hakim el Šameri.


AUTOR: Miljana Kralj

IZVOR: Večernje novosti, 11.10.2014.


 

%d bloggers like this: